Erich Fromm combined doctoral training in social psychology with decades of active psychoanalytic practice and teaching. His work emphasized ethics, insight, strength of character and ways to mitigate the darker side of human nature. Fromm's books, including Man for Himself (1947), The Sane Society (1955), The Art of Loving (1956), The Anatomy of Human Destructiveness (1973) and To Have or To Be? (1976), were widely popular during his lifetime and remain applicable today. The Clinical Erich Fromm: Personal Accounts and Papers (2009), part of a series on Contemporary Psychoanalytic Studies, fills a historical gap concerning Fromm's practice as a psychoanalyst. The book was meticulously edited by Funk who worked closely with Fromm and is >sole proprietor< of the Fromm archives in Tuebingen, Germany. Twenty-three notable contributors include Ralph Crowley, Marianne Horney Eckardt, Charles Feldstein, Anne Gourevich, Gérard Khoury, Michael Maccoby, Salvador Millán.
Сажетак. Интерпретација тумачења људског карактера Ериха Фрома. Анализа индивидуалног и друштвеног карактера, као и односа религије и карактера, симбиотичког одношења, повучености-деструктивности и љубави као односа социјализације. Истицање важности продуктивне и непродуктивне оријентације у односима асимилације. Осврт на типове непродуктивног карактера: прималачки, израбљивачки, згрталачки и тржишни карактер, као и ауторитарно садомазохистички и револуционарни карактер. Разматрање величине и значаја Фромове мисли са социолошког становишта: друштвени карактер за Фрома има етички и хеуристички значај. Људске страсти су укорењене у карактеру и представљају начин да се да смисао постојању, да се одговори на људску егзистенцијалну ситуацију. За Фрома, најважнији циљ друштава би требало да буде потпуни развитак човека.