Refine
Language
- Serbian (2)
Document Type
- Articles (2)
Has Fulltext
- yes (2)
Year of publication
- 2007 (2)
После краћег увода су изложени потенцијали социологије психијатријског сазнања сагледани на основу знања саме психијатрије односно психопатологије, тј. На основу оног што клиничка психијатрија може да пружи социолошком сазнању, првенствено из угла анализе психички измењене стварности појединаца (из снова, симптома, емоционалног стања појединаца и сл.). Потом су опширно изложене патографске студије као методолошки потенцијал интеграције психијатријског и социолошког сазнања. Понуђени су резултати патографских студије Фрома и Вирта од интернационалних, те Станојевића и Адамовића од српских аутора, и то везано за патографије Стаљина, Хитлера, Кола, Фишера, Милошевића и неколико других историјских личности. У закључку је указано на теоријске, методолошке и емпиријске претпоставке кориштења патографских студија у социологији, зависно од теоријских образаца (психоаналитичког и феноменолошког) и ситуирања биографије лидера у одговарајуће друштвено-историјске околности.
In the introduction the social character of mental disorders is discussed. In the second part the contribution of individual authors and their works to the development of sociology of mental disorders in European countries and the USA is described, with special emphasis on the sociogenesis of mental disorders. There follows an overview of the theories of Comte, Durkheim Halbwachs, Meyer and Eliot, Goffman, Parsons, Foucault, as well as representatives of anti-psychiatry (Laing, Basaglia and Szasz) and Freudo-Marxists (Reich, Fromm etc), to contemporary authors of relevant textbooks (Gallagher, Eaton, Cocherham etc). The study of the sociology of mental disorders in Serbia is briefly sketched.
