Filtern
Sprache
- ser (2) (entfernen)
Dokumenttyp
Volltext vorhanden
- ja (2) (entfernen)
Erscheinungsjahr
- 2007 (2)
U uvodu su izložena obeležja društvene prirode psihičkih poremećaja. Zatim je izložen doprinos pojedinih autora i njihovih dela razvoju sociologije mentalnih poremećaja u evropskim zemljama i SAD, posebno u aspektu sociogeneze psihičkih poremećaja. Sažeto su predstavljena gledišta Konta, Dirkema, Albvaksa, Mejera i Eliota, preko Gofmana, Parsonsa, Morena, Fukoa i predstavnika antipsihijatrije (Lenga, Bazalje i Sasa) I frojdomarksista (Rajha, Froma i drugih) sve do autora savremenih udžbenika iz ove oblasti (Galagera, Itona, Kokerhema i drugih). Dat je kratak presek izučavanja sociologije mentalnih poremećaja u Srbiji.
После краћег увода су изложени потенцијали социологије психијатријског сазнања сагледани на основу знања саме психијатрије односно психопатологије, тј. На основу оног што клиничка психијатрија може да пружи социолошком сазнању, првенствено из угла анализе психички измењене стварности појединаца (из снова, симптома, емоционалног стања појединаца и сл.). Потом су опширно изложене патографске студије као методолошки потенцијал интеграције психијатријског и социолошког сазнања. Понуђени су резултати патографских студије Фрома и Вирта од интернационалних, те Станојевића и Адамовића од српских аутора, и то везано за патографије Стаљина, Хитлера, Кола, Фишера, Милошевића и неколико других историјских личности. У закључку је указано на теоријске, методолошке и емпиријске претпоставке кориштења патографских студија у социологији, зависно од теоријских образаца (психоаналитичког и феноменолошког) и ситуирања биографије лидера у одговарајуће друштвено-историјске околности.