The fruitful philosophical thought of Erich Fromm reaching into the onto¬logical secrets of man’s native guaranteed essence by duality of possession and being in their dialectic opposition is important and yet sufficiently unexplored source of value paradigms of the social work science. Fromm’s thought opens up for the humanities of social work the issues of human totality and to him immanent existential teleology the aspects of which are practically met on a daily basis by social workers without them being aware of it. In that context social work (spontaneous through professional one) presents a particular type of prevailing/existing asceticism (self-abnegation) in which historical- civili¬zation roots have settled the principles of activity self-creation, inter-humanitarian sharing, commonness, mutuality, solidarity and love as pivotal bases of existential sense and joy.
Сажетак. Интерпретација тумачења људског карактера Ериха Фрома. Анализа индивидуалног и друштвеног карактера, као и односа религије и карактера, симбиотичког одношења, повучености-деструктивности и љубави као односа социјализације. Истицање важности продуктивне и непродуктивне оријентације у односима асимилације. Осврт на типове непродуктивног карактера: прималачки, израбљивачки, згрталачки и тржишни карактер, као и ауторитарно садомазохистички и револуционарни карактер. Разматрање величине и значаја Фромове мисли са социолошког становишта: друштвени карактер за Фрома има етички и хеуристички значај. Људске страсти су укорењене у карактеру и представљају начин да се да смисао постојању, да се одговори на људску егзистенцијалну ситуацију. За Фрома, најважнији циљ друштава би требало да буде потпуни развитак човека.
Predgovor priredivaca
(2015)
Predgovor
(2015)