TY - JOUR A1 - Kaličanin, Milena M. T1 - >A progress that threatens all life<: Nature vs. nurture in Duncan Williamson's >Mary and the Seal< [>Напредак који угрожава живот<: питање природе и одгоја у причи Данкана Вилијамсона >Мери и фока<] [application of Fromm's theories to art] JF - Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Prištini, Vol. 50, No. 3 (2020), pp. 211-228. [Online ISSN 2217-8082] [doi.org/10.5937/ZRFFP50-28032] N2 - The paper first discusses two documentaries by Donna Read, >Signs Out of Time< (2004) and >Goddess Remembered< (1989), that focus on the pacific tradition of the female centered settlements on the territories of modern Eastern Europe in the Neolithic and Bronze Ages. Read depicts significant findings of a world-renowned archeologist Marija Gimbutas who claims that a peaceful image of Old Europe embodied in the omnipotent Great Mother changed radically towards the end of the third millennium when violent Indo-European nomads came from Russia and shattered the matriarchal utopia of equality and natural harmony. These tribes introduced the principles of hierarchy and violent male-rule. Read’s and Gimbutas’ findings are further developed and examined in the studies by Riana Eisler and Erich Fromm who also claim that conspicuous material aggrandizement of patriarchal culture severely damaged a blissful matriarchal bond between man and nature. These theoretical insights are applied to Williamson’s compre hension of nature vs. nurture issue in >Mary and the Seal< (1997). In portraying a tender relationship between Mary and the seal, as well as its tragic and totally unnecessary shooting, contemporary patriarchal culture is brought to a trial. The mere existence of the bond between Mary and the seal, an embodiment of an idyllic matriarchal unity between man and nature, testifies to the prevalent need for the return to its substantial but long-forgotten values. The theoretical insights of Graves, Althusser, Freire, Fiske and Miller will also be used in the interpretation of the story. N2 - Окосницу рада чине документарци Доне Рид, >Знакови изван времена< (2004) и >Незаборављена богиња< (1989), који се заснивају на истраживању мирнодопске традиције матријархалних насеоби на на територији данашње Источне Европе у периоду неолита и бронзаном добу. Ридова се у њима позива на закључке археоло га Марије Гимбутас која је доказала да се мирољубива култура старе Европе отелотворена у свемогућој Великој Богињи дра стично променила на крају трећег миленијума када су насилни индоевропски номади дошли из Русије и уништили матријар халну утопију једнакости и природне хармоније. Ова агресивна патријархална племена су функционисала на принципу дру штвене хијерархије. Налази Ридове и Гимбутасове се даље у раду повезују са идејама Рајане Ајслер и Ерика Фрома који у сво јим студијама такође тврде да је уочљив материјални напредак патријархалне културе знатно оштетио идиличну матријархал ну везу између човека и природе. Наведени теоретски увиди се примењују у анализи приче >Мери и фока< (1997) Данкана Вилијамсона и његовом виђењу питања природе и одгоја. Аутор доводи у питање темеље савремене патријархалне културе осликавањем брижног односа између Мери и фоке, као и трагично изнуђеном и надасве непотребном жртвовању поменуте живо тиње. Сама чињеница да постоји нераскидива спона између Мери и фоке, која је у причи приказана као отелотворење идиличног матријархалног јединства човека и природе, иде у прилог тезе о неопходности повратка суштинским, давно заборављеним егалитарним вредностима. Осим већ поменутих критичких увида, у анализи приче заступљене су идеје Грејвза, Алтисера, Фреира, Фискеа и Милерове. Y1 - 2020 ER -